Javni konkurs za godišnju nagradu “Milorad Rajčević” 2025

Javni konkurs za godišnju nagradu “Milorad Rajčević” 2025
Public Competition for the annual “Milorad Rajcevic” award 2025

Udruženje turističkih novinara i pisaca u turizmu FIJET Srbija raspisuje

Javni konkurs za godišnju nagradu “Milorad Rajčević”

Konkurs je namenjen svim zainteresovanim autorima turističkih medijskih sadržaja (putopisi, reportaže, dokumentaristika…) u sledećim formatima:

  1. TV
  2. RADIO
  3. ŠTAMPANI MEDIJI
  4. VEB PORTALI
  5. DRUŠTVENE MREŽE
  6. INOSTRANI MEDIJI

Prijavljene radove će ocenjivati stručna komisija FIJET Srbija.

Konkurs je otvoren do 30. oktobra 2025. godine.

Opšti uslovi:

  • Medijski sadržaj mora biti posvećen turizmu u Republici Srbiji.
  • Nagrađuje se pojedinačna objava, a ne opus autora.
  • Razmatraju se samo objave publikovane ili emitovane u 2025 godini.
  • Dostavlja se elektronski ispunjen prijavni list i biografija autora.

Prijave slati na e-adresu fijet.serbia@gmail.com

Preuzmite prijavni list

____________________

The association of tourism journalists and writers in tourism FIJET Serbia is announcing a

Public Competition for the annual “Milorad Rajčević” award

The competition is open to all interested authors of tourism media content (travel books, reports, documentaries…) in the following formats:

  1. TV
  2. RADIO
  3. PRINTED MEDIA
  4. WEB PORTALS
  5. SOCIAL NETWORKS
  6. FOREIGN MEDIA

Submitted works will be evaluated by the FIJET Serbia expert committee.

The contest is open to October 30, 2025.

General terms:

  • Media content must be dedicated to tourism in the Republic of Serbia.
  • An individual post will be rewarded, not entire authors work
  • Only announcements published or broadcast in 2025 will be considered
  • Online aplication form and author’s biography need to be submited.

Applications should be sent to the e-mail address fijet.serbia@gmail.com

Application form

__________________________________________

Milorad Rajčević, svetski putnik i putopisac

Milorad Rajčević bio je prvi Srbin i Leskovčanin koji je proputovao kroz ceo svet. Na putovanju je proveo više od tri decenije i obišao je obe hemisfere šest puta. Rođen je krajem 19. veka u okolini Leskovca. U Leskovcu je završio četiri razreda osnovne i dva razreda građanske škole. Nakon školovanja je počeo da uči dekorativno slikarstvo u Beogradu. Želja za učenjem i avanturistički duh već u petnaestoj godini su ga odveli u Beč, gde je učio slikarstvo kod dvorskog slikara. To je bilo i njegovo prvo putovanje van Kraljevine Srbije. Nije uspeo da se skrasi u Beču pa je počeo da obilazi jedno mesto za drugim – Salcburg, Minhen, Štutgart, Nirnberg, Ulm. Potom je otišao u Francusku, gde je proveo tri meseca u Parizu radeći u ateljeu slikara Žorža Vebera. Iz Francuske je nastavio za Švajcarsku gde je obišao Ženevu, Lozanu, Bern, Cirih, Bazel i Lucern.

Umesto da se malo odmori od puta i bar na kratko skrasi, Milorad je za vreme boravka u Rijeci došao na ideju da ode u Ameriku. Na riječkom pristaništu je upoznao kapetana Marka Karaksića uz čiju pomoć je dobio mesto na prekookeanskom brodu „Ultania“ koji je išao za Njujork. U Americi je proveo nekoliko meseci, sve dok nije na maratonu povredio nogu zbog čega je morao u bolnicu. Tamo su otkrili da nema pasoš te je vraćen u Evropu. Međutim, Rajčeviću je to bio samo povod da nastavi svoje putovanje pa je otišao kod tetke u Rumuniju. Odatle se, već oporavljen od povrede i materijalno potpomognut od tetke, uputio u Carigrad, a zatim preko Aleksandrije u Jerusalim. Tokom ovih putovanja je naučio pet jezika. Vrativši se u Srbiju, Rajčević je nastavio da se bavi sportom.

  1. godine u Beogradu se upoznao sa braćom Savić, vlasnicima i urednicima „Malog žurnala“, jednog od najtiražnijih jugoslovenskih listova. Pozitivan utisak je naveo redakciju da sa Rajčevićem sklopi opkladu i pošalje ga na put oko sveta. Ponudili su mu dve godine tokom kojih je trebalo da obiđe Evropu, Aziju, Ameriku i Afriku. Pored nagrade od 10.000 dinara, deo dogovora je bio i mesečni honorar od 150 dinara, koji će na svaka tri meseca moći da podigne u mestu koje sam odredi, a što mu je bilo dovoljno da preživi. Pored toga, izvor prihoda mu je bila i prodaja dopisnih karata sa sopstvenim likom.

Uslovi opklade

  • Maršrutom je u opštim potezima označen put koji putnik po uslovima opklade mora da pređe.
    • Za dokaz da je bio u svakom od pomenutih mesta, podneće potvrdu mesne vlasti.
    • Određivanje dana odmora i dužine trajanja određivaće sam putnik po svom nahođenju.
    • Odelo putnika imitira uniformu srpskog pešaka s rancem na leđima, u kome, pored najnužnijih lekova (aspirin, kinin, jod, kozji loj i dr) mora uvek da ima i po dva para čistih obojaka. Hoće li se što više nositi, ostavlja se njegovoj uviđajnosti.
    • Na putu, putnik ima pravo da se koristi svim prevoznim sredstvima.

Rajčević je oberučke prihvatio opkladu i krenuo na put oko sveta 13. marta 1910. godine. Svečano su ga ispratili njegovi prijatelji sportisti i redakcija „Malog žurnala“. Na put je krenuo sa rancem na leđima, u kome je, osim neophodnih lekova, poneo putničku knjigu – praznu svesku u kojoj je nameravao prikupiti potpise svih značajnijih ljudi na koje bude naišao tokom puta.

U putničku knjigu mu se prvi, već posle dva dana puta, upisao princ Đorđe Karađorđević kojeg je sreo u Gornjem Milanovcu. Krećući se ka jugu stigao je i do crnogorskog prestolonaslednika Danila koji mu se takođe upisuje u putničku knjigu i daruje ga jubilarnom spomenicom knjaza Nikole. Iz Crne Gore se uputio ka Italiji, odakle je trebalo da se prebaci u Afriku. Međutim, zbog rata u Tripolitaniji (Libiji) menja maršrutu i odlazi u Francusku, pa zatim u Englesku i Nemačku, da bi već u julu došao do Petrograda. U Rusiji je proveo mesec dana tokom kojih je odsedao u najboljim hotelima i posećivao predstavnike vlasti i istaknute ličnosti da mu se potpišu u putničku knjigu. Uglavnom su ga svi primali sa oduševljenjem, željni da saznaju pojedinosti o njegovom neobičnom poduhvatu.

Već početkom avgusta 1910. odlazi u Sibir i dalje na azijski kontinent. Na biciklu prolazi azijske krajeve u kojima sreće za njega čudne ljude i običaje, te oseća nostalgiju za Evropom i njemu poznatim stvarima. Zato se iznenađuje kada u ruskoj Mandžuriji na prijemu kod guvernera čuje starog ruskog oficira koji peva srpsku pesmu „Rado ide Srbin u vojnike“, koju je ovaj naučio od generala Jovana Lipovca Crnogorca sa kojim je služio u Rusko-japanskom ratu.

Odatle se upućuje u Vladivostok pa u Japan. Iz Japana šalje redakciji dopis pun oduševljenja japanskim narodom, koji se, gle čuda, kupa najmanje dva puta dnevno. Naravno, njegovo oduševljenje izazvale su i gejše. U Japanu ga prima i prestolonaslednik, koji odbija da se upiše u njegovu knjigu. Razlog tome jesu japanski običaji po kojima je car božanstvo.

Nakon Japana usledili su Singapur, Malezija i Sijam. U Sijamu ga prima kralj lično i daruje mu moped, kako bi mu olakšao put. Tamo je proveo Božić u domu jedne Nemice iz Pančeva.

Iz Sijama je otišao u Indiju gde su mu priredili lov na tigrove slonovima. Nakon Indije upućuje se na Cejlon, zatim u Persiju, Siriju gde se pridružio karavanu i nakon nesrećnih okolonosti je prešao iz Damaska u Jerusalim. Tu ga primaju jerusalimski i jermenski patrijarh, nakon čega odlazi na hodočašće po Svetoj zemlji.

U Beograd stiže 21. septembra 1911. godine. Priređen mu je svečani doček na pristaništu, koji su braća Savić snimali da bi ga kasnije prikazivali u svom bioskopu. Iako u toku ovog putovanja nije uspeo da obiđe Afriku i Ameriku Rajčević nije posustao u svojoj želji, te 1912. godine ponovo pristupa planiranju puta u Afriku.

U toj nameri ga ometa Prvi balkanski rat u kojem je učestvovao kao vojnik. Već sledeće godine odlazi u Ameriku i obilazi je uzduž i popreko, nakon čega ponovo planira put u Afriku. Činilo se da mu nije suđeno da obiđe crni kontinent pošto je ponovo bio sprečen, ovoga puta Prvim svetskim ratom. Međutim, nakon završetka Velikog rata odlazi u Afriku o kojoj piše u dve knjige „Iz žarke Afrike“.

Milorad Rajčević je kao dopisni novinar časopisa „Mali žurnal“ od 1910. do 1930. godine proputovao 70 država. Od njegovih dopisa pravljene su veoma čitane reportaže, a objavljeno je i više knjiga u kojima su opisani njegovi doživljaji sa putovanja.

Nakon svih putovanja povukao se i mirno je živeo u Beogradu.

Njegova putnička knjiga je postala najveća i najvrednija zbirka autograma, a Rajčević prvi čovek sa područja nekadašnje Kraljevine SHS koji objavio zbirku sa stotinama potpisa kraljeva, prinčeva, državnih funkcionera i drugih znamenitih ličnosti.

Svoja putovanja opisao je u putopisima:

  • “Iz žarke Afrike”, Beograd (samostalno izdanje), 1924
  • “Na dalekom istoku”, Beograd (Štamparija Lj.Jakšić), 1930
  • “Autografi znamenitih ličnosti XX veka”, Beograd, 1932

(Izvor: Wikipedia)